PISMO RIMSKOM JANIČARU
Selam alejka rimski janičaru, mir i milost Allahova neka te pronađu i neka spasu tvoju izgubljenu dušu što za spasom i milošću žudi. A čija je duša izgubljena ako nije onog što je čvrsto siguran da je spašen? Ali ne boj se iako je bezumlje tvoje duše ogromno, ipak nije veće od Allahove milosti. Njegova je milost velika, ali može biti i veća, znam to i zato činim sve da bi ona bila što veća. Sve moje nade su položene u veličinu njegove milosti, sve sam stavio na njegovu milost i nadam se dobitku, velikom dobitku, tako da mogu da ga podelim i svima onima koji su sve svoje stavili na tvoju nauku. Oni gube, kao i ti što gubiš, ali oni još mogu da se promene i shvate ko gubi, a ti, ti gubiš. Prvo ćeš da izgubiš kako bi shvatio da si izgubio, a onda ćeš da dobiješ jer postoje ljudi koji nisu kao ti, oni dele.
Znaš li janičaru kakva je razlika između tebe i čoveka? Ne znaš, ti to ne možeš znati jer kad bi znao možda bi čovek postao. Razlika između tebe i čoveka je u tome što ti imaš samo jedno srce a čovek ih ima hiljade. Imaš samo jedno srce i ono kuca samo za tebe. Čovek kad vidi da neko nema srca, on sebi kaže da on mora da ima srce za njega. A ti, pa ti,kad bolje promislim, i nemaš srca. Oni su ti ga uzeli, „Ona“ ti ga je uzela.
Ti si janičaru bio normalno ljudsko biće, onoliko normalno koliko se i drugi mogu smatrati normalnima. Oni su sabirali danak u krvi od naroda nad kojim su imali vlast, i kako je tvoj narod bio u njihovoj vlasti tako je palo na tebe da budeš danak u krvi. Odredili su da sudbina tvoja bude sudba janičara. Sultan rimski i njegove sluge uzimali su maloletnu decu od naroda nad kojim su vladali. Decu su odgajali u skladu sa sobom, sebe su usađivali u njih i tako obezbeđivali snagu koja ih je napuštala, i ujedno su putem njih živjeli. Kad je dete janičar izraslo u fizički dovoljno snažnog čoveka, tad su ga slali da teroriše vlastiti narod ili neki drugi narod. Njegova je sudbina bila teška i sramotna za jednog čoveka. Tlačiti i haračiti vlastiti narod ne želi niko. Ali oni nisu znali istinu i zato su vršili destrukciju vlastitog naroda. Znam, ti ćeš reći da si ti slobodno izabrao svoje zvanje, da ne haračiš svoj narod i da ne vršiš destrukciju vlastitog naroda. Znam ja tvoje misli, njih nije teško odgonetnuti, ako znam misao tvog starešine, zar je teško znati tvoje misli? Kao prvo, maloletnik nije sposoban da izvrši slobodan izbor prilikom biranja nekih stvari. Da li si ti svojom slobodnom voljom izvršio izbor, da li si bio sposoban da obaviš realnu procenu onoga što biraš? Reći ćeš da te oni nisu otrgli iz majčinog zagrljaja, da si ti sam želeo da ideš sa njima, ti si imao želju jer je Bog u tvoj duh usadio tu želju. Bog je hteo da ti budeš to što ti jesi, vaistinu? Zašto Bog nije u mene usadio želju da budem ono što si ti? Pa možda zato što Bog nema veze ni sa mojom ni sa tvojom željom. Iza moje neželje ne stoji niko, ali stoji li iko iza tvoje želje? Odraslom se čoveku može usaditi želja, a maloletniku mnogo lakše. Ti nisi mogao izvršiti slobodan izbor jer nisi bio osposobljen za moć biranja, nisi bio dovoljno zreo. Ti si otet, i to je činjenica i to je istina. Sultan rimski ne otima kao što je to činio sultan stambolski, ne, oni su dva različita pola, i dva različita delovanja, ali suština njihovog delovanja je ista. Destrukcija ljudskog bića. Janičar ko janičar, harači i destruira. Ti janičaru rimski, roda hrvatskoga, haračiš i destruiraš svoj vlastiti narod, vršiš destrukciju ljudskog bića, Bogu mio nisi. Bogu mio nisi, al’ nisi ni meni, pravo da ti kažem, mešaju mi se osećanja. Tvoja dela čine me ljutim, a tvoja sudbina, ona me žalosti i tera da te pokušam shvatiti i opravdati ako je to ikako moguće. Moguće, sve je moguće samo ne na svaki način. Uzeli su te kao dete i izvršili su nad tobom čin destrukcije, ne fizičke nego duhovne. Oni su osakatili tvoj um, a sakatiti može samo onaj koji je već osakaćen. Neosakaćen čovek ne može vršiti ni psihičku ni fizičku destrukciju. Da bi čovek mogao da vrši psihičku destrukciju on mora da bude psihički osakaćen. Psihičko sakaćenje čovekova uma vrši se tako da se prekinu neki kontakti koji čovekov um spajaju sa određenim psihičkim instancama koje se čoveku nalaze na raspolaganju. Dakle, kao što imamo fizičko i psihičko zlostavljanje, tako imamo fizičko i psihičko sakaćenje. Istina je da postoji fizička i psihička destrukcija, što znači da imamo i žrtve fizičke i psihičke destrukcije. Kad sam ti rekao da vršiš destrukciju vlastitog naroda, mislio sam na psihičku destrukciju koju vršiš nad pojedincima koji sačinjavaju tvoj narod. Onaj ko uči laž suzbija istinu, a onaj ko suzbija istinu drži drugog u ropstvu. Istina oslobađa, a laž porobljava, onaj ko porobljava čini destrukciju. Onaj ko uči krivom putu gura čoveka u propast. Kažeš da si ti u istini, hoćeš reći da si slobodan, da li si ti stvarno slobodno biće? Ne janičaru, ti nisi slobodno biće, ti si rob, ti si oruđe destrukcije. Jednom je onaj što je isti kao i ti rekao da će između glasa razuma i glasa srca poslušati glas svog biskupa, to jest, svog starešine. Je li ovo biće slobodno biće? Ono ima srce, ono ima razum, ali ga ne sme koristiti, ne sme se staviti u ruke vlastitog srca i vlastitog razuma jer je rob, jer je osakaćen. On ima, ali nema, ti si sakat janičaru. Fizički osakaćeno ljudsko biće može biti čovek, kao i drugi, ali psihički osakaćeno biće veoma teško može biti čovek. Tvoje ropstvo je lako dokazati, ali stepen invaliditeta je malo teže dokučiti jer niste baš svi jednako osakaćeni. Ima ih koji su potpuno osakaćeni i to trajno, a ima ih koji glume da su osakaćeni, strah ih njihov drži u invalidnosti. Strah njihov poznat samo njima, jer ne boje se svi od istoga. A ti, ti nisi trajno osakaćen, možda sam malo preoptimističan, ali ja nisam optimista, ne, ja čvrsto verujem u čovekovu moć, što znači da čovek može sve. Pa ako ga je Bog stvorio onda je on svemoćan i savršen. Tačnije rečeno, Bog mu je dao mogućnost da bude svemoćan i savršen, on je samo treba ostvariti. A sebe ostvariti neće moći dokgod ga ti sakatiš. Tu je jedan od problema, ti stojiš na putu koji čoveka vodi ka njegovom od Boga datom savršenstvu. Ti ga sprečavaš, ali kamo puste sreće da si ti jedina prepreka. Mnogo ih je. I ja sam zbog toga ljut na tebe. A moja je ljutnja mnogo porasla kad si se počeo petljati tamo gde ti nije mesto. Počeo si da se uplićeš u školu i da školsku decu učiš nauci koja tebe određuje. Nekim stavovima svoje nauke želiš da osakatiš decu. Nije dobro janičaru, haračlijo i destruktoru.
Prekinuo sam pisanje jer sam se naljutio radi nekih drugih obaveza, i evo krenuo sam da nastavim da ti pišem malo smiren i ko uinat uzeo sam jednu knjižicu koju ne mogu nikako da čitam duže od tri minute. Razljuti me, stvarno me razljuti ono što piše u njoj. Ne ljuti me to što piše u toj knjižici, niti to što ti vjeruješ u to, pravo da ti kažem, zaboli me što piše u njoj i što ti veruješ u to. Razljuti me činjenica da ti decu učiš da veruju u to. Ti janičaru stvarno nisi normalan iako izgledaš kao normalan čovek. Knjižica se zove ‘Krunica izvor snage’ , i moji roditelji su je dobili od nekog tvog kolege prilikom blagosiljanja kuća. I neki me vrag naveo da zavirim u nju, i neželeći da je čitam otvorim onako sadržaj da pogledam. I tu pročitam jedan podnaslov ‘Borba protiv sila tame’, i nisam se mogao odupreti radoznalosti da vidim kako se vi to borite protiv sila tame. Pročitao sam prvih pet rečenica i onda sam osetio nadolazak nekog agresiviteta te sam je brzo zatvorio i pustio neku cajku da mi peva i tako otera nečastivog duha od mene. Naime, neki tvoj ideolog, komesar, ko će ga znati šta je, govori o tami koja se spustila na zemlju i tu tamu su izazvali komunisti koji se bore protiv Boga i religije. To su istočni tamotvorci, a zapadni tamotvorci su radikalni humanisti koji su zbacili Boga i postavili na tron čoveka. I taj tvoj komesar tvrdi da se na zemlju spustila tama, gusta tama i da ona traje već 200 godina. Po onom što ja vidim sad, vi ste srušili istočne tamotvorce, srušili ste komunizam. Da znate razlikovati slano od slatkog znali bi razlikovati i komunizam od onog što ste srušili. Neka ste ga srušili, neka ga dole, ali baš me zanima kako ćete srušiti radikalni humanizam zapadne Evrope. Po nekoj mojoj proceni tvoj komesar tvrdi da se nekako od vremena francuske revolucije počelo brzo smrkavati, što znači da je do vremena francuske revolucije nad Evropom bilo svetlo. Hoćete li decu učiti tome? Do Francuske revolucije 80% francuske zemlje je bilo u vlasništvu sultana rimskoga. A na svakih 100 Francuza je bio jedan janičar. I to vreme je bilo doba najvećeg svetla što ga je francuska u svom postojanju ostvarila. A vi janičari ste stvarno maniti, a maniti ste jer ste neumerni, svojom neumerenošću upropastili ste Francuze. Toliko ste pojačali svetlo da su Francuzi oslepeli od jačine svetla. A možda nisu oslepeli odednom nego su malo duže živeli pod malo jačim svetlom. I tako oslepljeni udarili su na svoje lučonoše i mnoge ih pobili i proterali što je rezultiralo tamom. I još tvoj komesar kaže da takve tame nije bilo od Isusovog vremena. Kad sam se smirio, otvorio sam ponovno istu stranicu i nabrzinu pročitao dve sledeće rečenice i brzo je zatvorio. No, ono što sam pročitao nije me razljutilo, za divno čudo. Komesar tvoj osakaćeni kaže da se tama spustila sa Isusovim hapšenjem. Ovaj put je bio u pravu, ono što je bilo pre Isusovog hapšenja nije bilo svetlo, nego tama, ali ono što je nastalo, odnosno, ono što je počelo nastajati njegovim hapšenjem vremenom se razvilo u takvu tamu da se ono pre može nazvati podnevnim svetlom. Isusovim hapđenjem ste počeli nastajati vi, nositelji tame najtamnije. Jesi li ti svestan ičega ? Pa tvoj komesar humanizam naziva vremenom tame, što znači da je ono što je bilo pre bilo vreme svetla. On vreme lomača i vreme spaljivanja živih ljudi naziva vremenom svetla, pa možemo reći da je bilo vreme svetla jer je bilo mnogo lomača i bile su velike, čak su se videle sa meseca. Daj ti meni reci da se vi niste udružili u neki zločinački poduhvat? Vi jeste sakati, ali inteligencija vam nije odsečena. A i ja se naš’o svakom loncu biti poklopac pa i ovom tvom komesaru što se bori protiv tame i onih što pevaju ‘Imam kapu sa tri roga i borim se protiv Boga’. Sve je to manito.
Znaš li ti janičaru haračlijo što mene zanima, čemu ti učiš decu, čemu ih ti možeš naučiti? Pa ti si manit, kako ti možeš nekog nešto naučiti? Šta deca mogu naučiti od tebe, ‘ajde reci mi? Naučićeš ih istini, super, samo istina ima moć da oslobađa, da donosi slobodu. Znači ako čovek hoće da bude slobodan, dovoljno je da sluša tebe i poveruje tebi i odmah je slobodan, odmah dolazi u zaštitu moći Hristovog krsta, i isto odmah biva naoružan najjačim oružjem, molitvom. Lepo je to ukombinovano, samo nema od toga ništa, to je sve šuplja priča. Vi se istinom borite za slobodu, ma nemoj, vi ste u povesti, kao i danas, samo sposobni da oslobađate čoveka njegovog imetka ili dela njegova imetka. Da li si se ikad zapitao da li je istina ono što mi je u desnici? Možda si se i zapitao ali nisi pokušao da odgovoriš sebi jer si se bojao, i sama pomisao da sve nije onako kako su ti rekli u tebi izaziva strah. A kako biće ne voli strah, tako i u tvojoj svesti nestaju pitanja koja izazivaju strah. Ti si uveren da je istina ono što ti misliš i šta govoriš, pa nisi prvi niti jedini koji misli da je istina ono što on govori. Znam da su te učili da treba čvrsto verovati i ne sumnjati u ono što oni govore, znam i to da i ti decu učiš isto tome. Neka sumnjaju u sve samo neka ne sumnjaju u ono što ti govoriš. Pa i Isus je išao na veronauku i učili su ga istini, ali on nije poverovao svojim učiteljima istine, on je posumnjao u ispravnost njihove besede. On se zapitao da li je istina sve što oni govore, i otkrio je da nije istina. On je imao mnogo vršnjaka koji su išli sa njim na veronauku, drugi su verovali u ono što im se govori, ali on nije njima verovao. Postoji li neko kome ti nisi verovao? O da, verovatno su to bili komunisti. Ti janičaru nisi slobodno biće, pa ako ti nisi sposoban osloboditi sebe, kako ćeš osloboditi drugoga?
Sledeće čemu ti učiš ljude i decu jeste ljubav. Nemam reči protiv tvog izbora da učiš o istini i ljubavi, samo kad ne znaš što je istina, da li znaš što je ljubav? Znaš, čim učiš ljubavi sigurno znaš, mašala janičaru, blago onima koji ne znaju što je ljubav jer imaju tebe da ih poučiš. Isus je bio veliki zagovornik ljubavi, voleo je sve osim laži, licemerja, mržnje i pretio je onima koji zagovaraju mržnju, koji uče laž i koji su licemerni. De ti meni haračlijo, što uzimaš novce a daješ ljubav, reci šta je bilo od vremena Konstantina, kad su sunce i svetlost izašli nad Evropom, pa do vremena francuske revolucije? Vi ste tada bili najjači, vi učitelji ljubavi, znalci ljubavi i činitelji ljubavi? To znači da su evropljani, bar ovi zapadni, bili u velikoj ljubavi, oni su živeli u najvećoj ljubavi i imali su najveću pažnju i najveću zaštitu vaše beskrajne ljubavi. I Hrvati su bili pod okriljem vaše neizmerne ljubavi, samo što oni nisu znali prepoznati pravu ljubav. I za vreme Franje Tahija Hrvati su bili u velikoj ljubavi samo što im je đavo duše zaveo pa su ustali protiv te ljubavi. A vi im niste tada hteli pomoći, ta ko će pomoći od đavola zavedenim ljudima? Kad se to sve malo sabere i zaokruži nametne se zaključak sam od sebe, ti ne znaš što je to ljubav. Da znaš što je to ljubav nikada ne bi bio to što sada jesi, janičar i haračlija.Ti kažeš da je tvoja nauka nauka ljubavi što znači da tvoja nauka određuje tebe, što dalje znači da si pun ljubavi kao šipak košpica. Mašala, mašala, kuku lele, kuku lele, izgoreće mi duša u paklu pišući kontra tebe. Pa bolje da mi duša izgori u paklu nego živo telo na lomači. A da nije bilo toga radikalnog humanizma izgoreo bih ja i ’vako i ‘nako. Jebena je ta vaša ljubav, očas čovek najebe od nje. A ne bojim se ja, nemam se čega bojati, jer je vaš učitelj Isus ovako rekao: „Čuli ste što je rečeno starima ‘Mrzi neprijatelja a ljubi prijatelja’, a ja vam kažem ‘Ljubite svoje neprijatelje i molite za one koji vas progone’. I još je rekao da blagosiljate svoje mrzitelje i da nahranite svoje neprijatelje ako su gladni ili žedni. E sad ti meni janičaru ’vako kaži, i meni i deci, za vreme ovoga rata jesi li ti molio za one koji su progonili tebe i stado tvoje, jesi li blagosiljao one koji su te mrzeli, jesi li hranio neprijatelje svoje, i jesi li ih ljubio kako reče Isus? Sećam se tog teškog vremena i tvog junačkog govora, sećam se kao da je juče bilo, ‘vako si govorio, ma šta govorio, rik’o k’o ranjeni lav: „Oj Hrvati braćo mila teško je vrijeme došlo, teško preteško, ali ne bojte se težine vremena ni hordi što prijete, nego ga svojim junaštvom učinite lakim. Nek junaštvo vaše učini lakim teške nedaće tako da ih mogu nositi i oni što za junaštvo nisu stasali. O Hrvati braćo mila teško je vrijeme, ali to je vrijeme slave koja otvara vrata vječnosti kroz koja mogu proći junaci slave provodeći za sobom narod svoj. Oj Hrvati braćo mila, teško je vrijeme, vrijeme kušnje koje kuša Hrvate u onom o čemu su učili u vrijeme lako. Na kušnji ste braćo mila, Bog vaš, tvorac vaš, kuša junaštvo vaše, hoće Bog da zna dali majka Hrvatica rađa junake ili sinje kukavice. Ovi dani, rijetki dani, dani su slave, danas smo na kušnji, danas smo ko jedan spremni dokazati Bogu i svijetu veličinu i moć hrvatskog naroda. Ne bojte se braćo neprijatelja koji prijete vašem životu, tijelu i vašoj imovini, nego se bojte neprijatelja koji na vas vreba iz tame, i koji hoće da uništi vašu dušu i bogatstvo vaše nutarnje. Ne bojte se za život, ne dozvolite da vas strah zaslijepi, Hrvati će živjeti vječno, bojte se mržnje i bijesa koji mogu da unište hrvatsku dušu i njezino bogatstvo koje su vaši djedovi i pradjedovi vjekovima stvarali. Ne budite domaćini koji će mržnju ugošćavati i bijesu večeru davati. Evo dižem svoje obe ruke u zrak, nek mržnja i bijes ustuknu kao vode crvenog mora, nek vaši puti budu suhi i sigurni za vaš prolazak. Nek moj glas odjekne po narodu svem i neka ustukne najveća sila tame, nek ustukne ili će biti poderana oštrim zubima hrvatskih lavova. Oj Hrvati braćo mila, vrijeme je slave, junaštva i vječnosti a ne straha i suza. Još danas želim da prođemo kroz vrata slave, još danas želim da uživamo u plodovima junačke vječnosti. Još danas želim da dokažemo i Bogu i ljudima čime smo oružali naša srca. I zato braćo mila nek bude malo riječi, a mnogo djela, jer gdje je mnogo dijela malo je riječi. Pustimo braćo nek naša djela pričaju najdraže priče, nek svijet sluša dok mi ćutimo. Vječna slava junačkom rodu i narodu.“
’Vako si ti, štitu duha njihova, govorio. Samo ne mogu da se sad setim jesi li tako govorio ili si trebao tako da govoriš. Nisam siguran, a kad nisam siguran onda pogledam stvarnost, a ona mi govori i pitanja stvara što traže odgovore. Reci mi učo šta je to ljubav i koliko to ljubavi ima? Moraš biti precizan, jer postoji više ljubavi, ta i ljubav prema destrukciji je ljubav. Kako se manifestuje ljubav prema destrukciji znamo svi, ali ja ne znam kako se manifestuje ta ljubav koju ti podučavaš i kako se manifestuje ljubav koje si ti pun? Oni koji najviše o ljubavi pričaju najmanje ljubavi imaju u sebi. Učitelj tvoj ti je naredio da nahraniš neprijatelje svoje, da ih blagosiljaš, da se moliš za njih, a ti, je si li to činio? Ti koji si prvi morao da izvršiš Isusovu zapoved nisi je izvršio, a imao si priliku. Ti neizvršavaš ono što je Isus rekao, a druge teraš da izvršavaju ono što on nije rekao. Zahvalan sam Bogu što me ti nisi učio ljubavi. Učio si me molitvi, ali zaboravio sam te molitve koje više liče na ode i hvalospeve rimskim imperatorima. Ali opet, kad čovek moli za progonitelja i mrzitelja svog, on tim činom sprečava mržnji da uđe u njegov vlastiti duh. Čovek ne sme biti domaćin mržnji i zato je taj čin u suštini čin samoodbrane. Kad se čovek moli za svoje progonitelje, on nije neka veličina pred Bogom ni pred ljudima, on samo štiti svoje biće od opake bolesti. Treba li hvaliti postupak čoveka koji se štiti od prehlade? Kad čovek pomaže svog neprijatelja, kad ga hrani i kad vodi brigu o njemu, on tim činom čisti duh svog brata od opakog gosta. Ako je moj brat zdrav, ja blistam, a ako je bolestan, ja sam u brizi, a ako ga lečim, ne činim li sebi dobro? Kad se bolje sagleda, čovek ne može biti moj neprijatelj, ne, čovek čoveku ne može biti neprijatelj, on može biti samo oruđe mog neprijatelja. A ti, imaš li ti neprijatelja, mrzitelja i progonitelja? Nemaš, jer nijednog neprijatelja nisi nahranio, niti imaš mrzitelja jer ne moliš za njih. Možda ćeš pomisliti da sam ja tvoj neprijatelj, progonitelj i mrzitelj, možda ćeš moliti Boga za mene da mi um prosvetli kad već ne možeš ti na hrpi suhih drva. Ne trebaš ti moliti za mene, moli ti za sebe jer si oruđe neprijatelja moga. Ti nemaš ljubavi prema sebi kako ćeš je onda imati prema drugima, jer da imaš ljubavi prave prema sebi činio bi dobro drugima. Kažem, činio bi, što znači dela a ne reči. Zdrav čovek pun ljubavi svoju ljubav dokazuje sa 99% dela i 5% reči, a kod tebe je obrnuto. Reci mi učitelju ljubavi, janičaru i haračlijo, kojim si ti to delom dokazao svoju ljubav prema čoveku? Rekao sam ti i ponoviću, ti si osakaćen, ti ne možeš da voliš. Ti nisi osakaćen da govoriš o ljubavi, ti si osakaćen da činiš ljubav. Ti manijače osakaćeni da si normalan ne bi tu tvoju faking veronauku ubacivao u školu među decu i tako ih delio na one kojima roditelji dozvoljavaju da te slušaju i one kojima roditelji ne dopuštaju da te slušaju. Ti stavljaš podelu među decu, učiš jecu da nisu ista iako su ista, o vrag tobom gloginje tres’o. Grmi napolju, kiša se sprema, junska, idem malo napolje da udahnem svežeg vazduha i ozračim svoju svest od tebe pa se vratim.
Čemu ti još učiš decu osim da nisu ista? A mogu li ja tebe podučiti nečemu čemu ćeš ti njih podučiti? Slušaj me sad pažljivo, neću ti ovo ponavljati, prvo ću izneti jedan Isusov govor a onda ću ti ga protumačiti.
Dok je on još govorio narodu, stajali su vani
njegova mati i braća i hteli su s njim govoriti.
Neko mu reče:“Tvoja majka i braća stoje vani
i hoće s tobom govoriti.“ A on odvrati onome
koji mu je to javio:“Ko je moja mati i ko su
moja braća?“ Tad pruži ruku na svoje učenike
i reče:“Ovo je moja mati i ovo su moja braća!
Jer ko čini volju mojega Oca na nebesima, taj
mi je brat, sestra i mati.“
(Mt 12, 46-50)
Prema ovim Isusovim riječima postoji dvije vrste srodništva, fizičko i duhovno. Po tim istim rečima možemo zaključiti da je bitnije, samim tim i vrednije, duhovno rodbinstvo od fizičkog rodbinstva. Ljudi koji imaju iste poglede na svet, i koji deluju u skladu sa njima, su braća bez obzira na krvno srodstvo ili bilo šta što ima neka fizička obeležja. Možemo reći da su njihovi duhovi deca tog pogleda na svet. Nazovimo ih istomišljenicima. Istomišljenici nisu oni koji misle isto niti koji govore isto, nego su istomišljenici oni koji čine isto. Tako su Staljin i Hitler braća iako su različiti. Isus je poštovao i fizičko rodbinstvo, ali je duhovno rodbinstvo postavio iznad fizičkog rodbinstva. Tako je svaki čovek koji ne čini drugom ono što ne žele da drugi čine njemu u suštini Isusov brat. Isto tako je svako ljudsko biće koje voli bližnjega svoga kao samog sebe Isusova majka i njegova sestra. Ako neko ubije čoveka koji je činio po onom što je Isus rekao, taj je ubio Isusovog brata. Ja ti kažem da je to istina proizašla iz Isusovih reči. A šta ti kažeš? Ako je neko ubio ženu koja je živela po Isusovim uputstvima, on je ubio Isusovu majku i njegovu sestru. Isus je takvu ženu proglasio svojom majkom, i ona je njegova majka. Je l’ ovo sve ovako? Ja kažem da jeste, a ti kaži šta hoćeš. I još ću reći jedno, ko ubije dete, ubio je Isusovo dete, što je za njega gore nego da je ubio njega. I ovo treba da znaš. Sad mi reci učo da li znaš koliko je ljudi i žena ubijeno u teškom vremenu od strane tvoga stada? Sad mi reci koliko je među likvidiranim ljudskim bićima bilo Isusove braće, koliko Isusovih sestara, a koliko Isusovih majki? Da bi mogao odgovoriti na ovo pitanje morao bi znati koliko je njih bilo Bogu milo, to jest, koliko je njih vršilo Božju volju? Po tvom ponašanju i po tvom govoru mogu zaključiti da nije bio nijedan. Kako ti znaš da čovek koji je gutao akumulatorsku kiselinu nije Isusov brat, kako znaš da ona žena ubijena u Lici nije Isusova majka, kako znaš da onaj čovek izvađen iz Drave nije Isusov brat, kako znaš da ona žena ubijena u Gospiću nije Isusova sestra bliznakinja, reci mi kako znaš? Znam ja kako ti znaš, tvoja ti mera rekla, a rekla ti je da su to bili, a, ko zna šta ti je rekla. E kakvom si merom merio takvom će ti merom sudija sudnjeg dana meriti, nepravda ti neće biti učinjena. Tvoje reči i dela govore da ti ne smatraš da je na području Hrvatske ubijen Isusov brat, niti Isusova sestra, niti Isusova majka. A sad čuj dobro bando janičarska, ako se nađe da je jedan čovek ili jedna žena, da su živeli po Isusovim pravilima, ti si izgubljen. Ti i kompletna cro banda ste izgubljeni. A učo, istina steže obruč, laž je sve tanja i tanja. Ali znaj da nisu sve laži jednake, jedno je kad muž slaže ženi gde je bio, a drugo je kad se deci laže da je molitva najjače oružje. Prva laž umiruje, a druga vrši destrukciju. Ako dete poveruje da je molitva moćno oružje, ono slabi sebe, čini sebe manje sposobnim, dakle, onesposobljava sebe, a to je čisti čin destrukcije. Kad govoriš deci da je molitva velika moć ti vršiš destrukciju nad decom, duhovnu destrukciju, da budem tačniji. To je za mene neoprostiv greh. Što ne kažeš deci istinu pa nek ona razmisle? Reci im da je Isus rekao ovako: „Kad se molite ne brbljajte kao neznabožci! Oni misle da će biti uslišeni zbog svojih mnogih riječi. Ne povodite se za njima! Jer zna vaš otac što vam treba pre nego ga zamolite.“ Reci deci ovo pa nek razmisle. Ali deca nemaju veliku moć razmišljanja, ona imaju veliku moć verovanja. Deca su lakoverna i lak tvoj plen. Zašto loviti odrasle koji neće da veruju, lovićemo decu, ona su lakoverna. Kad odrastu biće ulovljeni, pripitomljeni, a ovi odrasli, divlji, oni će pomreti, zašto da se mučimo oko njih? Zašto deci ne kažeš da je Isus rekao da kad se moli da se moli samo očenaš? Naslagao si mnoštvo nekih oda i hvalospeva te teraš decu da ih što više izgovaraju. Pa nije Bog rimski cezar pa da traži da mu se ode pevaju. Znam ja zašto je tebi bitna česta i obilna molitva, čovek tim tvojim mnogim rečima pojačava lance kojim je njegov duh vezan za kamen tvoje istine, odnosno, dogme. Što bude više i češće molio, više će biti u tvojoj vlasti. Stare janičarske metode. Molitva je traženje, zahtevanje, podnošenje molbe, to je molitva, a ne ‘verujem verovito, turim noge u korito’. Prava molitva je u biti podnošenje molbe ocu kako bi on ispunio neki naš zahtev. Kad se nekim ljudima podnosi molba onda oni više vole da je dobro nakićena, nego da je suvoparna. E, kako otac moj nije od te vrste, i kako on zna šta mi treba, moje je samo da mu napomenem, to jest, da dam dozvolu za ispunjenjem moje molbe. Tako ide prava molitva, a to što ti govoriš nije prava molitva nego nekakav pokušaj ulizavanja. Evo ti sad jedan primer iz kojeg možeš saznati moć molitve. Moji su roditelji otišli na rad u inostranstvo, a ja sam ostao sam sa bakom. Kao dete od pet-šest godina normalno da sam se brinuo za roditelje. Baka mi je rekla da se pomolim dragom Bogu da mi čuva roditelje. I ja sam svako veče izmoljavao neku molitvu i nakon nje sam bio miran i spokojan jer sam verovao da će ih moja molitva zaštititi. Da li je ta molitva njih štitila ili nije, ja ne znam, ali je mene umirivala tako da sam mogao utonuti u miran san. Evo, ovo je jedan prikaz moći tvoje molitve. Danas se ne koristim više tvojom molitvom, nego pravom molitvom, to jest, molbom. Nastojim da za njom posežem što ređe, ne volim biti dosadan, isto tako stalno nastojim povećati svoju ljudsku moć tako da izbegnem te molitve. Tvoja molitva može da zaštiti od napada mržnje ako se ona obavlja sa željom za dobrobiti svojih neprijatelja ili mrzitelja. Kad čovek moli za svoje mrzitelje on sprečava prodor mržnje u svoj duh, dakle, ona sprečava oboljenje. Ona ima moć, ali ako se njena moć upotrebljava tamo gde ona nema moći, onda imamo veliki problem. Ti znaš da i najobičnija brbljarija ima svoju moć, ona stvara brbljavost i brbljivce, i tako odgoni ljude od brbljanja čoveka. Pa možda je i tvoja brbljiva molitva oterala Boga od tebe. Što me zovete Gospodine, a ne činite ono što govorim, kaže Isus. Šta je Isus govorio da treba činiti? Teraš ljude da uđu na mala vrata. Niko ne može ući na mala vrata a da ga ti nisi prerhodno blagoslovio i to naplatio. Daj malo sedi, promisli, saberi se, daj budi pametan i shvati šta činiš. Pametan čovek, čovek pun ljubavi, shvatio je ono što ti nisi shvatio. On ne hoda od jednog do drugog i govori ‘Poslušaj me’, ‘Spasi se’, on zna da je to uzaludno, jer dok jednog urazumi drugi se već odrazumio. Čovek čini dobra dela ljudima ne gledajući ko je ko, niti kakav je ko, i od Boga traži milost za sve ljude. On preklinje Boga da spase sve, i božce i neznabožce. Svakodnevno „vuče“ Boga za skute i traži da njegova milost bude beskrajna. On se bori za svoju braću zalutalu i izgubljenu tako što čineći dobro preklinje Boga da im ukaže svoju milost. I ako Bog njima ukaže milost, to će biti zbog takvih ljudi, a ne zbog tvog najamničkog delovanja. Bezuman čovek, bez ljubavi, javno će veličati samo ono što on radi, ponašaće se kao gospodar spasa, govoriće da samo on svojom istinom može spasiti. On se ponaša kao da je sam Hrist. Ti si taj bezumni čovek, da imaš ljubavi ne bi decu razdvajao i radio bi ono što ti je Isus rekao da radiš, a ne što ti tvoji gospodari kažu. Beskrajno je tvoje bezumlje janičaru. Haračlijo, što harač kupiš od siromašnog naroda svog, moraš znati da dolazi doba Duha Svetog, doba duhovnog oslobađanja. Nećeš više kupiti harač, niti služiti gospodarima kojim služiš, nećeš više decu sakatiti, nećeš više biti destruktor. Ne boj se, Duh Sveti će popraviti ono što si ti zabrljao. Ne boj se, mali su dostojni oproštenja, raduj se jer si odbranjen. Branitelj je moćniji od optužujućih dela tvojih, on zna da si ti na silu oteto dete, dete koje su osakatili i dete koje će Duh Sveti isceliti. Raduj se jer tebe neće odbaciti oni koje si ti odbacio. Veruj mi sve što ti rekoh, a rekao sam ti da se ne bojiš i da se raduješ. Istina je verna žena, a laž bludnica najveća. Ti do istine ne možeš doći jer voliš bludnicu, Veliku Bludnicu. Ona te vara, strašno te vara, ako i naslućuješ to, nemaš snage da priznaš to. Strah te je da te ne odbaci i da ne završiš na ulici na podsmeh svom narodu. Sve vas ona vara, svi ste vi rogonje i to one prave. Ne boj se, nećeš završiti na ulici gladan i žedan, nećemo te dati jer si ti ipak brat naš.
Budu spašen