PISMO KRALJU OD SELJAKA
Pozdrav tebi upućujem kralju roda seljačkoga, kralju onih što seljaci beše u zemlji nam znanoj, u zemlji hrvatskoj tvojoj dičnoj. Nisi mi došao na um onako usput, niti sam naleteo na ime tvoje slučajno, nego mi bezumne duše, što zlatnike vole, svojim zborom misli odvedoše kud htele ići nisu. Da samo znaš koliko sam puta uši svoje teškoj ljutnji izložio zato što puštaju u um moj bezumne besede koje mi um guše ko dim rasplamsalu vatru. Zapretio sam im da ću voskom zaliti otvore njihove baš k`o Odisej mornarima svojim. Rekao sam im da stražu jaku uzmu, nek masivna vrata postave i kanal iskopaju. Nek natpis velik ispišu veštom rukom, nek napišu da je bezumnim rečima ulaz zabranjen. Um mi guše, vatre plam gase, prestolje razuma tresu, nemir odzvanja u meni dok zidovi uma moga čade. I nameću mi poslove što ničim drugim do dangubom nazvati se ne mogu. Šta će meni to, šta će mi rad danguban? I tako, u dvore uma moga uđoše neželjni i nepozvani gosti, što dođoše od bezumnih duša putem glasa njihovog. Glasovi kažu da hoće seljacima zemlju da oduzmu putem zakona, samo njima znanim. Oni mi mir nakratko uzeše i zamislih se o tim seljacima i nedaćama što ih slede tokom svog života njihovog. Setih se da im je nekad u prošlosti tamnoj bilo teže, tako se setih tebe i doba tvoga. Vi ste se pobunili, pa me zanimalo koliko ste dugo podnosili nedaće i kad ste rekli da više ne ide. Imadoh knjigu ‘Seljačka buna’ i uzeh je tad da pročitam kako bih znao za nedaće vaše. Mogu ti reći da me sada malo stid što nisam pre pročitao tu knjigu i upoznao sve vaše nedaće i teške jarmove. A ti si baš jedan jaram volovski tesao, sedeći na klupi pod orahom u dvorištu svom. Samo Matija, taj jaram nije bio volovski nego istinu da ti kažem, to si ti tesao jaram telu svom i deci svojoj u nasledstvo nemilo pripremio. Al’ nek se i dalje zove volovskim, a šta će ko pod volom smatrati nije danas više bitno. Kad sam knjigu pročit`o odluka je pala, da ti napišem pismo. Gledam ovu smrznutu slavonsku zemlju i sivo nebo što iznad nje stoji vać danima, i odlučih prekinuti ovo dangubsko vreme. Ljut sam Matija, ljut na tebe i na družinu vojnu tvoju, ljut sam, al’ ne puno. No, ipak, je to ljutnja. Učinili ste nešto što niste smeli učiniti i zaslužili ste muke paklene. Morao sam vas braniti i opravdavati kako bih duše vaše zaštitio od vatre što paklom duše goni. Rekao sam da niste znali šta činite, niste bili dovoljno pismeni, a niste mogli ni znati za njegovu preuzvišenu volju. Ta znali ste samo ono što su vam rekli oni što uzeše na sebe da obznanjuju volju njegovu. Šta su vam rekli to ste i znali, kako su vam tumačili tako ste i činili. Ali i vi ste krivi uprkos tome jer ste uzeli činiti ono što vam glasnogovornici nisu dopustili. Matija, ti i družba tvoja ustali ste protiv svoga Boga i kako si mislio da pobediti možeš kad protiv Boga vojuješ? Na vojnu protiv volje najuzvišenije si krenuo, nije to mala stvar Matija, a niti je za šalu zbijati. Bojim se da i ovi današnji seljaci ne ustanu protiv Božje volje te da se stradanju ne izlože usled neshvatanja dela i govora svojih. Velika je nevolja na Boga ustati, zaista velika i čoveku nedopustiva. Ti, k’o hrišćanin, trebao si znati da je svaka vlast od Boga i da joj se svaki čovek treba pokoravati, jer pokoravajući se vlasti, što znači kralju i vlasteli njegovoj, pokoravaš se Bogu. Sveti Pavle je jasno rekao da se svako mora pokoravati vlastima, jer svaka vlast je od Boga, i onaj ko se suprostavlja vlasti, suprotstavlja se Bogu, a ko se Bogu suprotstavlja navući će na sebe osudu. Ovo je Bog obznanio putem usta svetog Pavla. Ti si, Matija, ustao na vlast i na upravnike koje Bog postavlja i tako si se upusto u veliku protivbožju rabotu. Rečeno ti je da ćeš time navući na sebe osudu. Šta ti bi, Matija, da se Bogu svom suprotstaviš? Suprotstavljanje vlasti je đavolja rabota. Pravi hrišćanin se ne sme suprotstaviti vlasti i mora bespogovorno služiti svom gospodaru. Znam da je taj zulumćar bio zle ćudi, ali Bog stoji iza njega. Ako vas je zulumćar zlostavljao, pa to je bila volja Božja, hteo ti to prihvatiti ili ne. Hrišćanski Bog je takav, i ti si ga prihvatio za svoga Boga. Niko tebe nije ter’o da ga priznaš za svog Boga. Tvoj Bog je bio tvoj izbor. Ne možeš uzeti Boga a odbiti njegovu volju, to ne ide, moj Matija. Ta i sveti Petar, silni pastir i tumač Božje volje ovako kaže: “Sluge, budite pokorne svojim gospodarima sa svim dužnim poštovanjem, ne samo dobrima i blagima nego i onima koji su mučne ćudi! Ako ko, jer je svestan Boga, koji ovo traži, trpi nepravedno i strpljivo podnosi patnje to je Bogu ugodno.“ Moj Matija, tebi očito nije dobro protumačena volja Boga tvoga u koga si se uzd’o i koji te po tvom mišljenju ostavio na cedilu. Ma kako si se samo mogao pouzdati u pomoć njegovu, ta on je svog sina ostavio na cedilu, a da neće tebe. Ko si ti da on tebe podrži? Bog hoće da se patnja strpljivo podnosi jer je to njemu ugodno. Šta bi ti, da odmah nestrpljivo ustaješ na prvi nagoveštaj neke patnje. To, Matija, ne ide tako. Ti si morao strpljivo podnositi patnje jer samo se tako patnja odigrava, ako se pobuniš, ti prekidaš predstavu za društvo na nebu. Normalno je da si im pokvario ćeif gledanja te predstave. Ako si kriv i podnosiš patnju, ta patnja nije originalna patnja, to je kažnjavanje a ne paćenje. Da bi predstava patnje bila originalna ti moraš nedužan podnositi patnju, to je originalna predstava. I što ste ti i tvoja družina uradili? Pa, prekinuli ste predstavu koja je tek počela i normalno je da te zbog toga Bog tvoj, kojem je patnja mila, odlučio strogo kazniti. Matija, ti si pomešao neke stvari. Kakva stara pravda i tamo neki Bog, nije to tako. Bog hoće patnju a ne pravdu, i svako ko se patnji suprotstavi navlači na sebe gnev Božji. Ti si, Matija, i družba tvoja hteli slobodu, kakvu slobodu Matija, znaš li ti šta ti hoćeš kad išteš slobodu? Pa ti, Matija, nisi znao da sloboda ukida gospodstvo, a ono mora biti. Vi ste hteli da nemate gospodara, pa vidiš Svevišnji je putem svetog preuzvišenog Petra pojam gospodara ozakonio i time je ozakonio i postojanje sluga. Sluga je sluga, on je glavna uloga u nekrofilnoj predstavi patnje, i ne može da bude bez glavnih uloga. Ko odbije ulogu nastradaće, a ko prihvati takođe će nastradati, ali malo manje. I baš se ti naš’o prekinuti predstavu, zaustaviti kolo razigrano, moj Matija, gde ti je to duša krenula? Sloboda ti je, Matija, đavolja krilatica, tako ti pastiri tvoji tvrde, srećom ti je nisi ostvario pa si umro kao što si i živeo. Verovali ste u ljubav onog koga ste prihvatili za svog Boga, verovali ste jer su ti tumači govorili da je tvoj Bog pravi Bog i da je pun ljubavi za vas. Pa jeste, istina je, samo ti nisu rastumačili kakve to ljubavi je pun. Moj Matija, i nekrofilija je ljubav, ali ti ne znaš šta je to. Manifestacija te ljubavi je baš ono što je tebe i tvoju družinu snašlo. Poniženje, zlostavljanje, mučenje, lomljenje kostiju, prolivanje krvi, razbacivanje ljudskih i životinjskih leševa, stavljanje usijane krune na živu ljudsku glavu, plač siročadi i udovica, to je, Matija, ono što Bog tvoj, kog si ti sebi izabrao, voli. Bog tvoj je najpuniji ljubavi, ljubavi prema patnji i onog što proizilazi iz nje. E moj Matija, em si ti pomešao stvari, em su drugi još više to pomešali i zamutili. Ali znaj Matija ovo, ne boj se ti dana sudnjeg ni vaganja svojih dela. Nisi ti ustao na Boga svoga, niti si se suprotstavio volji njegovoj, ne, ti si se suprotstavio Satani, tužitelju našem, njegovim apostolima i njegovim slugama koje on Božjim proglasi i u gospodstvo stavi. Ti si, Matija, ustao za pravdu koju tvoj Bog hoće, ti si ustao da slomiš jaram teški, ti si slobodu našu dozivao, ti si, Matija, učinio ono što je tvoj Bog od tebe tražio. A oni koji su rečima bezumnim naraštaje ljudske u lance bacili, a oni su tamo gde i pripadaju. A ti ćeš, Matija, dobiti ono što si i zaslužio teškom mukom, dobićeš naziv kralja i to kralja od svih Hrvata. Znaj, Matija, da je sto puta bolje i časnije tvoje krunisanje nego sva krunisanja koja obaviše pape u istoriji svoj. Isusova kruna od bodljikavog trnja ništa je u poređenju sa krunom od usijanog željeza koju si ti poneo i protiv koje pastiri narodni ne učiniše ništa. Kao što su ondašnji Izraelovi sveštenici mirno promatrali Isusovo krunisanje, tako su i tvoje krunisanje mirno posmatrali ondašnji hrvatski sveštenici. Ti si se borio za dom i rod svoj i neka ti je večna slava, moj Matija, kralju od Hrvata. Neka je večna slava i družini vernoj tvojoj, dok je slave biće i Hrvata, dok je boja biće i junaka. Junak mač opasa i krenu za vernost i pravdu, Bog takvih junaka treba. A ti si svojim dičnim činom tvorca svoga počastio, pa će i tvorac tvoj tebi časti dati, tebi i rodu tvom junačkom. Ja sam svedok volje njegove preuzvišene i čast mi je velika da mogu posvedočiti čast i slavu koja je dodeljena tebi i družini tvojoj. Bog je s nama, moj Matija, Bog koji nije nekrofil nego tvorac ljubavi i života i Bog koji slavom slavi junake najuzvišenija dela svoja. Srešćemo se, Matija, u večnosti nebeskoj, tamo gde slave puni junaci večno sijaju ko zvezde nebeske. Znam, Matija, da je jedna sjajna zvezda, što mi noću pute osvetljava, tvoja zvezda. Zvezda je to Matije Gubca, kralja od Hrvata, krunisanog na dan svoje večne slave leta gospodnjeg 1573. Neka je slava i Ivanu Babiću župniku Brdovačkom koga optužiše da je pomagao tebi i seljacima u pobuni protiv božjeg i ljudskog prava, protiv kralja i zemaljske gospode. Slava župniku kome ime oduzeše i nazvaše ga Bonaventurom, i koga su zatvorili u zagrebački samostan svetog Franje. Slava svoj družini tvojoj koja se otrgla od lanca koji načiniše ujarmljivači što ljubav prema patnji Bogu pripisaše. Slava vama svima.
Pozdrav svima proslavljenima